Банатска Паланка

На левој обали Дунава, на 1076,6. километру, Банатска Паланка је последње село српског Баната пре румунске границе. С друге стране реке почиње Румунија, јер је Дунав овде и државна граница. Летва ради од 1957. и мери слив од 568 648 квадратних километара. Вода је 24. октобра 2026. стајала на 663 центиметра, а уобичајено је за тај дан 682 — разлика је 19 центиметара. Нула летве стоји на 62,85 метара, па је ниво те вечери био на 69,48 метара; нормал за тај дан је просек из серије од 22 године. Водостај Дунава Банатска Паланка тако има два лица: број на летви и апсолутну висину воде.

Скела ка Раму и стара лука

Некада је овде била лука. Почетком 19. века Дунавом се код Банатске Паланке укрцавала роба, а данас се преко реке иде скелом ка Раму, наспрам средњовековне тврђаве — мост не постоји. Три километра низводно, између ушћа Нере и Караша, лежи Стара Паланка; Караш је каналисан и део је система Дунав–Тиса–Дунав. На западу су острво Чибуклија и резерват Лабудово окно, Рамсар подручје. Две Паланке су 2011. заједно имале 682 становника.

Четири границе, две установе

За одбрану РХМЗ има две границе — 765 центиметара за приправност и 865 за ванредну — а за пловидбу Пловпут означава 680 при малој и 770 при великој води. Летва са 663 центиметра у октобру 2026. била је испод свих четири. Низводно, четири километра даље, Базјаш, где Дунав прелази у Румунију чува границу; уз реку, насупрот, лежи Смедерево, на 1116. километру, а Велико Градиште и почетак клисуре стоји пред сужењем.

Рекорди серије

Највиши ниво, 953 центиметра, измерен је 16. априла 2006, када је Дунав на румунској граници носио 15 800 кубних метара у секунди. Најнижи је 551 центиметар од 9. јуна 2015. У октобру 2026. водостај је био под нормалом, али 112 центиметара изнад минимума. Серија РХМЗ-а покрива тек двадесетак година, па се ти бројеви читају као рекорди мерења, а не као крајње границе реке.