Прескочи на садржај

DanubeAlert.com

О Danube Alert-у

Станице испод LDC
90%
Станице са свежим мерењем
138/ 140
Активна упозорења
82
Последње ажурирање
06.11.2026.

Danube Alert приказује водостај Дунава. Намењен је свима који прате реку, са претплатом или без ње. Шаље вам имејл када вода достигне ниво који изаберете. Нивои упозорења прате вредности које је поставила Дунавска комисија.

Водостаји долазе од званичних мерних служби сваке земље. У Аустрији је извор „Hydrographischer Dienst NÖ / OÖ”. Пун списак и напомене о изворима су испод.

Неки стари записи поново су изграђени са мерног места на другој обали; разликују се за ±5 см и имају напомену испод графикона.

Речник хидролошких појмова

Осамнаест појмова који се појављују на страницама водостаја, упозорења, модела и пловидбе, укратко, са стварним примером са станице. Сваки има своју везу, па можете упутити тачно на онај који вам треба.

Водостај

Водостај је висина воде очитана на станици, у центиметрима изнад нуле водомера станице: говори колико је вода висока, а не колико воде тече.

Пример: У Београду је 24. октобра 2026. водостај био 134 см, 5 см више него дан раније.

Види још: Проток · Нула водомера (PNP)

LDC — Ниска вода

LDC је минимални пловни референтни ниво Дунавске комисије, достигнут или премашен у 94 % дана без леда током 30 година.

Пример: Код Киенстока LDC је 161 см; 27. октобра 2026. водостај је био 151 см, 10 см испод њега.

HDC — Висока вода

HDC је максимални пловни референтни ниво Дунавске комисије, премашен само у 1 % дана без леда у истом 30-годишњем периоду.

Пример: Код Киенстока HDC је 601 см, 440 см изнад LDC-а.

ENR / HNN

ENR је румунски ниски водостај достигнут у 94 % дана, пандан LDC-у. HNN је румунски водостај премашен у 1 % дана, пандан HDC-у.

Пример: Код Калафата ENR је −5 см, а HNN 657 см изнад нуле водомера.

Нула водомера (PNP)

PNP је нула водомера, референтна кота водомерне летве са које се очитавају нивои, а не праг.

Пример: Код Смедерева нула водомера је 65,36 m изнад нивоа мора; очитавање од 421 см значи 69,57 m.

Водомерна летва

Водомерна летва је подељено мерило учвршћено у реци, са којег се водостај очитава.

Пример: У Комарну је нула водомера 103,335 m изнад нивоа мора, а 22. октобра 2026. вода је била на 23 см.

Речни километар (rkm)

Речни километар (rkm) је растојање у километрима од ушћа рукавца (Сулина), не од извора. На Дунаву rkm расте узводно, па већи број значи даље од ушћа.

Пример: Калафат се налази на rkm 795, односно 795 km од ушћа Сулина рукавца.

Проток

Проток је количина воде која у једној секунди прође кроз попречни пресек реке, мерена у кубним метрима у секунди (м³/с). Водостај говори колико је вода висока; проток говори колико воде тече.

Пример: Код Смедерева је 22. октобра 2026. проток био 1200 м³/с, при водостају од 421 см.

Повратни период

Повратни период показује колико је редак неки водостај: стогодишња поплава има 1 % шансе у свакој години, а не значи да долази тачно сваких сто година.

Пример: Код Ахлајтена ниво стогодишње поплаве је 914 см.

Одбрамбени ниво

Одбрамбени ниво је водостај који држава одређује и од којег почињу мере одбране од поплава. Румунија има три степена — CA, CI, CP; Мађарска има степене I–III, а Србија редовну и ванредну одбрану.

Пример: Код Исакче степени су CA 380 см, CI 508 см и CP 520 см.

Стање „резерва”

Водостај долази са суседног резервног водомера: уобичајени извор станице недостаје или је застарео, па је ова вредност замена сведена на исту нулу водомера, а не уобичајено очитавање станице.

Пример: Код Будимпеште су 22. октобра 2026. два извора дала 410 см и 12 см за исти сат; таква разлика се не меша, а кад уобичајени извор недостаје, суседни водомер преузима вредност са ознаком „резерва“.

Модел или мерење

Прогноза о томе колико ће воде протећи није мерење.

Пример: Код Бездана је 22. октобра 2026. водомер показивао −146 см, а прогноза за 23. октобар била је −158 см: прво је мерење, друго прорачун.

Повратни нивои од 2, 5 и 20 година

Нивои од 2, 5 и 20 година су повратни периоди које модел прати у свакој речној ћелији. То су протоци, а не водостаји, на истој скали повратног периода као стогодишња поплава: што је период дужи, праг је виши.

Пример: Код Ахлајтена LDC је 258 см, HDC 510 см, а стогодишња велика вода 914 см; нивои од 2, 5 и 20 година су протоци, а не водостаји, и мере се у м³/с.

Види још: Повратни период

Ансамбл прогноза

Ансамбл покреће исти модел више пута, са малим разликама у почетним подацима, и даје опсег уместо једног броја. Сајт чува медијану и квартиле П25/П75, а не сваки члан.

Пример: Ансамбл прогнозе има 50 чланова, а сезонски 51; сајт чува медијану и квартиле П25/П75, а не 50 чланова, а недељни билтен штампа само смер, без иједног броја модела.

Прогноза модела и званична прогноза

На графикону се појављују две прогнозе које се не мешају: званична за водостај на водомеру и она модела, израчуната одвојено. Прогноза модела: Прогнозу протицаја израчунава хидролошки модел из падавина и података о сливу; то није очитавање на водомеру. Модел има сопствену несигурност и ограничен временски хоризонт, па се може разликовати од стварног протицаја.

Пример: Код Бездана је 22. октобра 2026. званична прогноза за 23. октобар била −158 см, а за 24. октобар −163 см; прогноза модела се рачуна одвојено, из падавина и података о сливу, и може се разликовати.

Види још: Модел или мерење · Ансамбл прогноза

Квалитет модела по станици

Ознака квалитета модела говори, за сваку станицу, колико се модел у прошлости поклопио са измереним протоком: добар, осредњи или слаб. Прогноза модела је овде поуздана до +N дана.

Пример: Код Смедерева је 22. октобра 2026. измерени проток био 1200 м³/с; ознака квалитета не гледа званичну прогнозу, него пореди модел са тим мерењем, на хоризонтима од 1–5 дана.

Види још: Модел или мерење

Суша у индикаторима модела

Индикатор из модела, ажурира се сваких 10 дана. На карти свака површина добија један степен: мало падавина, суво земљиште или оштећена вегетација; што је боја топлија, суша је одмакла даље. На карти су реке са малим протоком обојене од жуте до црвене; црвена означава највећи недостатак воде, а сива да река није оцењена.

Пример: На Драви је суша 2026. донела рекордни минимум 22. октобра, а индикатори суше се прерачунавају сваких 10 дана.

Посматране поплављене површине

Посматране поплављене површине су обриси са сателитских снимака са одређеног датума: приказују тада виђену воду, а не упозорење и не званичну границу поплаве.

Пример: У поплави од 21. септембра 2024. један сателитски снимак показао је 628 пиксела воде, односно 219,54 km² поплављене површине.

Извори података

DanubeAlert приказује званичне водостаје које објављује свака земља.

DanubePortal (Danube FIS) допуњује само дане без званичног очитавања. Метеоролошки подаци долазе са Open-Meteo.

За Комарно и Штурово, записи пре 2024. настају са мађарског мерног места код истог моста (Комаром, Естергом; OVF). Узимамо мађарски ниво и додајемо разлику између два мерна места. Користимо медијану те разлике — средњу вредност — за сваку хидролошку годину, од једне јесени до друге.

Како проверавамо податке

Водостаји које видите долазе из званичних мерења на реци. Мере их службе сваке земље. Очитавање не прихватамо само зато што је стигло. Поредимо га са другим извором станице, ако постоји. Поредимо га и са суседним станицама на истој реци. Оне би требало да се крећу заједно.

Када два извора дају различите бројеве, прво проверавамо нулу водомера. Ако разлика међу њима није стална или није проверена, не мешамо записе. Ако извор заиста одступа од осталих, његова очитавања више не приказујемо. Када други проверени извор може да га замени, водостај се приказује са ознаком резерва.

Када је последње очитавање старије од границе коју смо поставили, станица се приказује са ознаком „старо очитавање”. Ознака наводи и дан очитавања. Не приказујемо га као данашњи водостај. Не користимо га да утврдимо данашњи тренд или стање.

Неки стари записи поново су изграђени из мерења на другој обали. Мерења на сопственој обали станице су недостајала. Два мерења се разликују за око ±5 см. Испод графикона пише: ово је поново изграђен запис, а не мерење на тој станици.

Прогноза о томе колико ће воде протећи није мерење. То је прорачун модела, настао из кише и података о подручју реке. Графикон колико ће воде протећи приказује одвојено, под именом „Прогноза модела”. Модел није тачан, може да погреши и није упозорење на поплаву.

Не измишљамо вредности тамо где недостају. Празнине у запису не попуњавамо из модела. Појединачну вредност која јако одскаче од оба суседа уклањамо из записа. Она је пре грешка у куцању него поплава.

Навођење извора

  • Аустрија: водостаји долазе од аустријске хидрографске службе (Hydrographischer Dienst) и њеног портала eHYD; обавезно је навести „Datenquelle: ehyd.gv.at”, а лиценца је CC BY 4.0.
  • Хрватска: водостаји долазе од Државног хидрометеоролошког завода (DHMZ / DHZ), хрватске националне хидролошке службе.
  • Румунија: водостаји долазе од управе доњег Дунава (AFDJ), а објављује их eDelta.
  • Мађарска: водостаји долазе од Országos Vízügyi Főigazgatóság (OVF) и његових регионалних дирекција VIZIG; обавезно је навести „Forrás: OVF / VIZIG”.
  • Словачка: водостаји долазе од Slovenský hydrometeorologický ústav (SHMÚ); низ преузет преко DanubeHIS (ICPDR) је под лиценцом CC BY-NC-SA 4.0.
  • Румунија: водостаји долазе и од Националног института за хидрологију и управљање водама (INHGA).
  • Румунија: за сливове Жиуа, Олта, Ведее, Серета и Прута последњи водостаји су преузети из DanubeHIS (ICPDR), доставља их INHGA, под лиценцом CC BY-NC-SA 4.0.
  • Србија: водостаји долазе од Републичког хидрометеоролошког завода Србије (RHMZ).
  • Бугарска: водостаји долазе од Националног института за метеорологију и хидрологију (НИМХ) и од Извршне агенције за истраживање и одржавање Дунава (ИАППД).
  • Немачка: водостаји долазе из PEGELONLINE (WSV), а прогнозе за баварски Дунав долазе од Bundesanstalt für Gewässerkunde (BfG).
  • Прогноза моделованог протицаја долази из модела GloFAS и EFAS Службе Copernicus за управљање ванредним ситуацијама (CEMS); напомена коју захтева лиценца је „Contains modified Copernicus Emergency Management Service information 2026” и она не значи да Европска унија или ECMWF одобравају или подржавају DanubeAlert; подаци модела су само информација и не представљају упозорење на поплаву.
  • Индикатори суше (Low-Flow Index, влажност земљишта и комбиновани индикатор суше) долазе из Европске опсерваторије за сушу (EDO) Службе Copernicus за управљање ванредним ситуацијама (CEMS); напомена коју захтева лиценца је „Contains modified Copernicus Emergency Management Service information 2026”, а подаци EDO су под лиценцом CC BY 4.0 (© Европска унија, 1995–2026).
  • Хидролошки годишњаци Дунавске комисије извор су дневних водостаја пре 2011. за главне водомере; годишњаци су објављени уз сва права задржана, а њихова лиценца захтева навођење извора.
  • Дневни водостаји из 2002. на румунским дунавским водомерима долазе из EURODELTA скупова које је GeoEcoMar објавио у PANGAEA; подаци су објављени под лиценцом CC BY 4.0.
  • Црна Гора: водостаји и подаци из годишњака за 2023. долазе од Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju (ZHMS), објављени под лиценцом CC BY, уз навођење „ZHMS CG – 2023”.
  • Словенија: водостаји долазе од Agencija Republike Slovenije za okolje (ARSO), објављени под лиценцом CC BY 4.0, уз навођење „Vir: ARSO”.
  • Србија: хидролошки годишњаци RHMZ-а извор су дневног низа од 1991. до 2025; годишњаци су објављени уз задржана права издавача, а њихова строга лиценца захтева сагласност издавача и навођење извора.
  • Чешка: водостаји долазе од Český hydrometeorologický ústav (ČHMÚ), објављени под лиценцом CC BY 4.0, уз навођење извора.
  • Пољска: водостаји долазе од Instytut Meteorologii i Gospodarki Wodnej (IMGW-PIB), чији се јавни подаци користе уз навођење извора и под условима лиценце института.
  • Румунија: водостаји на Бузау и Јаломити долазе из Румунског националног института за хидрологију и управљање водама (INHGA) и читају се преко јавног огледала wasserpegel.com (лиценца за поновну употребу није објављена); атрибуција остаје на INHGA, а огледало само преноси јутарње мерење.
  • Немачка: дуге дневне серије за баварски Дунав и Инн долазе од Gewässerkundlicher Dienst Bayern (GKD) Баварске државне службе за животну средину (Bayerisches Landesamt für Umwelt); обавезна ознака извора коју захтева лиценца је „Datenquelle: Bayerisches Landesamt für Umwelt, www.lfu.bayern.de”, а подаци су објављени под лиценцом CC BY 4.0.
  • Мађарска: дневни водостаји за 2002–2023 долазе из Vízügy архиве отворених података Országos Vízügyi Főigazgatóság (OVF); портал дозвољава коришћење уз навођење извора („Forrás: Országos Vízügyi Főigazgatóság / területi Vízügyi Igazgatóság”), али не објављује отворену лиценцу за поновну употребу, а правно обавештење сајта за поновно објављивање захтева писмену сагласност, зато DanubeAlert наводи извор и не дистрибуира податке даље.
  • Србија: дневни водостаји за 1991–2003 долазе из скенираних хидролошких годишњака Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ), прочитаних OCR-ом; годишњаци су објављени уз задржана сва права и без објављене лиценце за поновну употребу, зато је извор наведен, а поновна употреба захтева сагласност издавача.
  • Моделовани протицај и реанализа долазе из GloFAS и EFAS скупова података Службе Copernicus за управљање ванредним ситуацијама, преузетих преко CEMS Early Warning Data Store (EWDS) под лиценцом CEMS-FLOODS; обавезна напомена коју захтева лиценца је „Contains modified Copernicus Emergency Management Service information 2026”, она не значи да Европска унија или ECMWF одобравају или подржавају DanubeAlert, а подаци модела су само информација и не представљају упозорење на поплаву.
  • Индикатори суше (стандардизовани индекс падавина, стандардизовани индекс падавина и евапотранспирације, индекс влажности земљишта и комбиновани индикатор суше) долазе из Европске опсерваторије за сушу (EDO) Службе Copernicus за управљање ванредним ситуацијама; обавезна напомена коју захтева лиценца је „Contains modified Copernicus Emergency Management Service information 2026”, а подаци EDO су објављени под лиценцом CC BY 4.0 (© Европска унија, 1995–2026).
  • Посматране поплављене површине долазе из компоненте Global Flood Monitoring (GFM) Службе Copernicus за управљање ванредним ситуацијама; обавезна напомена коју захтева лиценца је „Contains modified Copernicus Emergency Management Service information (GFM)”, подаци су објављени под лиценцом CEMS-FLOODS (© Европска унија) и не представљају званично упозорење на поплаву.

Транспарентност података

О систему упозорења

Danube Alert стално прати воду. Када вода достигне ниво који сте поставили, добијате имејл.

Типови упозорења

  • Упозорења за ниску и високу воду: Добијате поруку када се вода приближи LDC или HDC. Можете поставити и свој ниво.
  • Ваше упозорење: Изаберите ниво воде. Када вода достигне тај ниво, добијате поруку. Ниво можете променити у сваком тренутку.
  • Без поновљених порука: Пишемо само када је вода близу изабраног нивоа, на 10–15 %. Додатних 2 % спречава лажна узбуњивања.

Како добијате поруку

Имејл: Упозорења долазе на адресу коју сте потврдили. Можете затражити и дневни извештај са станицама које пратите.

Још подешавања за упозорења

Danube Alert има једноставну контролну таблу која ради на сваком уређају. Тамо можете:

  • Колико често пишемо: Изаберите највећи број порука дневно.
  • Изаберите ниво: Одредите колико близу LDC или HDC вода мора да дође пре него што пишемо.
  • Изаберите врсту нивоа: део LDC или HDC. Можете изабрати и званичне нивое одбране од поплава, где су објављени, или свој ниво.

Систем упозорења је брз и тачан. Помаже вам да на време видите опасне услове.

За више информација или питања пишите нам имејлом: adrian@danubealert.com