Грајн

Грајн, најисточнији град Горње Аустрије, налази се на левој обали Дунава на километру 2079,06, тамо где се долина сужава у Штруденгау. Водостај Дунава Грајн очитава се на летви, а нула летве је на 219,43 метра и важи од 1959; слив узводно покрива 92 082 квадратна километра. Мала вода почиње на 668 центиметара, велика на 860, док праг HNWL достиже 1497.

Успор држи ниво високо

Летва мери ниво и температуру воде, а од 1958. налази се у успору хидроелектране Ипс-Персенбојг, прве аустријске хидроелектране на Дунаву. Она је 19 километара низводно, на километру 2060,42, и модернизована је између 2012. и 2022; има седам агрегата и 236,5 MW. Због тога се мале воде овде читају другачије него на слободним деоницама. Најниже вредности биле су 695 центиметара у 2018, 706 у 2022 и 697 трећег септембра 2026 — све изнад границе мале воде. Двадесет петог октобра 2026. у 8.15 летва је показивала 707 центиметара, што је за град под браном уобичајена вредност. Петнаест километара узводно хидроелектрана Валзе-Митеркирхен, на километру 2094,50, одређује проток који улази у клисуру.

Два лета, три центиметра

Врх из августа 2002. износио је 1 494 центиметра. Четвртог јуна 2013. Дунав је стигао до 1 491 центиметра, три мање, са протоком од 11 000 кубних метара у секунди. Покретни насип са круном од 15,10 метара није попустио, иако су таласи местимично прелазили преко њега. Махландски насип спречио је већу штету низводно; подигнут је после поплаве 2002.

Од Маутхаузена до Корнојбурга

На тридесет два километра узводно водомер Маутхаузен бележи воду која стиже из Линца. Шездесет четири километра низводно водомерна летва Кинсток отвара Вахау, а 138 километара даље летва Корнојбург скупља воду пред Бечом. Изнад старог града издиже се Грајнбург, подигнут између 1491. и 1495; данас је то музеј дунавске пловидбе. Грајн је градска права добио 1491; у Милфиртелу је по старости трећи, лежи на 239 метара и броји око 2 930 становника.